Prije par dana zatvoren je 33. Salon mladih tematski naslovljen “Troškovnik”, prema kustoskoj koncepciji Martine Miholić i Mije Orsag. Među 35 autora koji su izlagali na izložbi glavna nagrada HPB Grand prix pripala je Luki Kedži za rad KYKLOP G.M.B.H.
Luka Kedžo rođen je 1986. godine u Dubrovniku. Po obrazovanju fotograf, završio je diplomski studij fotografije na Akademiji dramske umjetnosti u Zagrebu no vrlo brzo počinju ga zanimati druge vrste izričaja. Rad KYKLOP mogli smo vidjeti u različitim varijantama, od ovogodišnjeg Salona mladih gdje je spojio fotografski medij i instalaciju, do izložbe [email protected] 2016 i Finala nagrade Radoslav Putar 2016. u MMSU u Rijeci, gdje je rad bio izložen kao predmeti u prostoru.
*LUKA KEDŽO ; KYKLOP GMBH (klikom na jednu fotografiju otvara se cijela galerija)
Kedžo je i dobitnik nagrade za najboljeg mladog autora 2011. godine na 46. Zagrebačkom salonu. Organizirao je i održavao niz fotografskih radionica, a od 2015. godine asistent je pri Sveučilištu u Dubrovniku na studiju Mediji i kultura društva i studiju Restauracije. Djeluje od 2010. godine unutar umjetničke formacije KH (Komična Hunta) koju je osnovao s Damirom Ivankovićem i Ivom Kušekom, a s kojom su dobili prvu nagradu Franco Jesurun na natječaju radionica Squeeze it za performativni rad Perfurmance.
U radu KYKLOP G.M.B.H, nagrađenom na Salonu mladih, na ružičastoj pozadini fotografira dva predmeta nastala od spoja različite fotografske opreme, u figure krhkih kiklopa. Na prvoj je kiklop ogoljen, spojen crnom samoljepljivom trakom, a na drugoj ogrnut zlatnim kraljevskim plaštom. Tim kontrastom ogoljelosti i kraljevske kvalitete poigrava se s idejom opreme, bilo kao preduvjetom kvalitetnom umjetničkom radu, bilo kao fikcijom. Više o ovom njegovom radu te ostalim temama o kojima smo porazgovarali, pročitajte u nastavku
*LUKA KEDŽO ; AUTOPORTRET
► Za početak čestitam na nagradi 33. Salona mladih! Tema Salona je bila Troškovnik. Kako si se odlučio prijaviti i što ti ta tema kao umjetniku znači?
Luka Kedžo: Taman tada negdje sam imao taj rad, da sam bio zadovoljan. Kada sam vidio da će biti natječaj na tu temu shvatio sam kako “upadam” u to, što je i dobro i nije. Dobro je jer očekuješ da imaš neku šansu negdje izlagati, a s druge strane ti se čini da si baš pogodio upravo tamo gdje puno ljudi gađa. Odmah mi je sve to pomalo sumnjivo, i pomislio sam, ne – nešto mi tu ne štima.
Drugo što mi je bilo zgodno je činjenica da, kada sam ga tek započeo, taj je rad bio dosta vezan za troškovnik. Krenuo sam ga raditi iz te ideje. Ali ne možeš po istom voziti sto godina. Pa sam išao dalje, gdje je izgubio taj moment. Ali je odgovarao kad sam se prijavio.
► Rad koji si izložio, KYKLOP G.M.B.H., s dozom humora razmatra medij fotografije. Možeš li nam ispričati nešto o radu i njegovom nastanku?
Luka Kedžo: Završio sam školu. Gotov je faks, gotovo je sve. Imao sam nekakvih ispaljenja na toj zadnjoj godini. Diplomski rad je bio sav blesav isto. Imao sam puno zavrzlama pa se čekalo kao: “..ajde, sad nešto reci..”. Krenuo sam raditi, imao sam hrpu fotića, foto opreme… Imaš neku staru ludu tetku koja ti da fotoaparat kao to će ti koristit, a neće, ali nema veze. Onda sam išao vidjeti da li ja mogu nešto s tim napraviti, jer ti za sve treba neka lova da bi se aplicirao – moraš nešto platiti. Tako da sam ja ovo krenuo kao dobro, neću ja nikom ništa platiti. Vidjeti da li se tu nešto može napraviti. Sve sam porazbijao, budeš malo lud, malo ljut, malo ovo, malo ono. I sad kad si porazbijao trebaš nekako sastaviti. Počeo sam ih lijepiti, sklapati, graditi. Tako nastaje sto novih svjetova. Postavio sam si smrtonosnu zamku, ali sam prošao pored nje, uspio da sam sebe ne zarobim.
KYKLOP ispadne ful fotografski, jer da bi ih tako zgodno fotkao, to ne mogu kući izvest, treba mi studio. Tu mi je uletio dobar frend i kolega s faksa Nikola Zelmanović koji sad studira u Londonu. On mi je pomogao, kao i njegov stari, čiji je studio. Išli smo to onda izraditi kod kolege s faksa Ivana Kuharića.
*LUKA KEDŽO ; KYKLOP GMBH, SALON MLADIH
► Što je G.M.B.H.?
Luka Kedžo: Kod takvih naziva trebao bih ispričati šta je to, ali s druge strane ne želim reći do kraja. Jer onda znaju drugi, a ne samo ja pa se ne mogu smijuljit po tom pitanju. Ali G.M.B.H. je meni kao nekakav unutarnji ‘check’, dodatak na ime, gdje ja znam da je to nastalo nakon tog i tog imena. To označava period prije, kad si nešto, a ovo je sad drugi period, gdje nešto drugo znaš. On ima i formalnu karakteristiku – njemačke firme, kao mala organizacija u kojoj ja radim sve.
► Kako si se odlučio za Salon izložiti fotografije predmeta, u odnosu na to da ga postaviš u prostoru?
Luka Kedžo: Kad sam ih već počeo radit kao predmete, ne mogu doć i reć kao evo ja sam sad napravio predmete tek tako. Malo se kriješ okolo da vidiš kako to funkcionira, koji su osnovni problemi, kako da ne padne, i tako. Kad naučiš malo, malo si slobodniji pa možeš reći da si napravio instalaciju. Ja dolazim iz drugog svijeta, pa malo prčkam dok se ne poklopi. Njih sam izlagao na prošlogodišnjem THT-u i bili su mi jako zanimljivi uživo. Specifičan je odnos kad fotkaš nešto što je predmetno, jer znam kako snimiti da nešto bude apetitlih. Kod predmeta više nije 2D, iz svakog kuta je drukčije. Na THT-u sam izložio manjih pet predmeta, a u Rijeci za nagradu Radoslav Putar sam jednoga.
Kada sam se vratio u Zagreb za Salon – on je bio u dijelovima. Morao sam ga razvalit zbog transporta i svega. Mogao sam ga sastavit, ali mi je bilo kul da je malo u dijelovima. Bez glave, kao – evo ti ga na! A fotke sam imao od prije. Pa sam odlučio tako probati, u fotografskim gabaritima. A drugačije izgleda kad vidiš ovako u fotografiji ili instalaciji. Blesava je to stvar. Svi normalni parametri, koliko je veliko, špicasto… čudno je.
*LUKA KEDŽO ; KYKLOP (klikom na jednu fotografiju otvara se cijela galerija)
*LUKA KEDŽO ; GMBH – DIGITALNA ISPOSTAVA
► Po obrazovanju si fotograf, ali u radu koristiš širok spektar medija – instalacije, performans, crtež. Kako je došlo do toga?
Luka Kedžo: Znaš šta, kad sam se tek upisao na faks to mi je bio vrhunski svemir. Gubiš se dok nađeš šta postoji, šta bi radio, studirao… Pa vidiš nešto šta te spasi i misliš super, ludilo. Kada sam se napokon ušuljao u školu sam vidio – kao ovo je ludilo! Brzo počne strukovna gnjavaža, ali preko par kolegija skužiš da postoji nekakva umjetnost i mislim da, ako te to zgrabi, onda je to to. Vidiš da ima nešto drugo i to ti se svidi – postoje drugi problemi koju su ti jednako zanimljivi.
S druge strane, strukovna naobrazba, koliko ju je lijepo imati, toliko je i davež. Nešto me počne smetat ako ne mogu vidjet da ima neki drugi način da se izvučem. Sve mi počne ići na živce. Pa kad sam polako vidio da ima umjetnost, samo sam reagirao. Vidiš, reagiraš, vidiš reagiraš. Pa te malo lupne i vratiš van. U mladenačkoj bahatosti te boli uvo, a mislim boli me i sad… Nisam vidio to kao nešto što smijem ili ne smijem, baš me briga. Nisam odabrao to da bi umro od strahova. Sad kad gledam unazad, vidim: moram nešto prčkat. Bolje mi glava radi.
► Unutar interesa za druge medije, teme kojima se baviš u radovima su često vezane za fotografiju. Što te tu zanima?
Luka Kedžo: U principu, kako bi došao do neke umjetnosti išao sam u fotografsku školu. To je bio moj put do toga. Tamo sam naučio veliku većinu stvari ili me izbacilo na taj način. Sve što prolistam znam otprilike kako se to napravilo, znam kako se reklame snimaju – ta vizualna informacija mi je ful jasna. Pa mi se poklopilo to da sam predavao studentima i vodio radionice. Tamo moraš puno puta ljudima objasniti osnove. To je zanimljivi loop jer non-stop pričaš o osnovama, osnovama. To djeluje malo bedasto, ali i nije. Jer osnove rade cijelo vrijeme, i kad si zaboravio na njih. Na faksu puno fotkaš, dosadilo mi je malo snimati. Probaš raznih kanala, svašta, svega,…na sto strana pa ću vidjeti.
I onda si mislim, pa dobro neću sad ništa snimati, pa da se malo opustim i da vidim gdje sam onda. Onda su krenuli ti aparatići. Teško je to ovako objasniti. Meni su oni i dalje jako fotografski. Znam kada sam ih radio, kad ih vidiš, postoji kadar, ima bazicu, ful je tanak. Ima svoju formu. Zapravo je sranje za fotkat. Kao instalacija se možeš pomaknut pa se mijenja, a u fotki ne možeš. Možeš snimati, ali postoji kraj. Tu nikad nije gotovo.
*LUKA KEDŽO ; PEEP MY PERSONA
► S Damirom Ivankovićem i Ivom Kušekom pokrenuo si umjetnički kolektiv Komična Hunta. Kako je došlo do kolaboracije i koji su fokusi interesa grupe?
Luka Kedžo: Prije sto godina Ivanković, takozvani doktor, i ja smo se upoznali i vrlo brzo pročitali. Dosta mi je odgovaralo to što sam ja imao tu svoju cigansku narav – pa može sve, a njemu je super došlo jer se i on bavio kućnom umjetnosti. Možda je taj spoj bio drzak. Išli smo na Landart festival u Baranji, tamo smo se družili, radili, upoznali hrpu dobrih ljudi. Nastavili smo dalje radiit i smišljati. Neobično je iskustvo kada nešto takvo, što djeluje jako autorsko, kad se to počne razdvajati. Kad radi više ljudi. Ja imam jednu ideju, on drugu, moramo se negdje naći i dogovoriti da bude nešto kvalitetno. Odgovaralo nam je slobodno područje umjetnosti. Mogli smo ispaljivati blesave ideje koje nigdje ne bismo mogli.
Došao nam je još jedan frend, Ivo Kušek, filozof. Postalo je ozbiljnije, tri mozga. Trebalo se dogovoriti oko nečega. Kaos živi. Ali se na taj način smanji pritisak na jednu osobu, nisi toliko začahuren kao kada se sam baviš. Onda si sam u svojim tunelima i nitko ti ne može pomoći.
Svatko nešto donosi i dolazimo iz različih pozadina.
► Za rad Perfurmance dobili ste prvu nagradu Franco Jesurun na natječaju radionica Squeeze it. O čemu se radilo?
Luka Kedžo: Bilo nam je zanimljivo jer nismo mogli doći i raditi nešto vrlo materijalno, jer su nam različite estetike. Bilo bi jako teško da se nas trojica dogovorimo oko tako nečega. Događalo se i to, ali smo razmišljali o nečemu što ne zahtijeva finalni proizvod. Pa smo počeli razmišljat o performansu. A Ivo je možda imao najviše iskustva u tom polju – zagrebački brejkeri i tako dalje. Plus imao je nekih dodirnih točaka sa suvremenim plesom. Odmah smo bili kul – sad smo mi legit jer je Ivo jednom u životu plesao. Bacili smo se na glavu, odlučili za performans. Pojavila se prilika za Trst, za tu nagradu. Mi smo već bili počeli raditi na radu Perfumance, ali ga još nismo dobili, nismo ga imali definitivno. Sada je bila prilika da ga stavimo u neke gabarite. Otišli smo u Trst, to je bilo famozno iskustvo. Upoznali hrpu dobrih ljudi, otvorili su nam hrpu predavanja. Par dana smo bili tamo, oni su nas svugdje vodili. Baš je bilo dobro. I luckasti su.
*LUKA KEDŽO ; KYKLOP – SPROVOD – RIJEKA
► Što te, u profesionalnom kontekstu i planovima čeka u idućoj godini?
Luka Kedžo: Imam neke kratkoročne planove, neke dugoročne planove. Imam u planu neku seriju. S ovim aparatima sam vidio da se mogu malo odlijepit od fotke. Probao sam malo i vidim da me nitko nije upucao, pa ću ić još malo dok me netko ne zvekne. A i to sam otkrio. Moram nešto prčkat. U tom tonu, jedva čekam da to pozavršavam. Neke male sitnarije koje sad još povećavam ili moram nešto drugo napravit s njima. To me veseli. Još ne znam što bi točno, imam, nemam, smijem reć, ne smijem reć. I onda sam dogovorio za deseti mjesec u SC-u izložbu. Tome se veslim iako ima još o-ho-ho vremena do tada. Čekam da pozavršavam male stvari. Ljuto istraživanje.
*Luka Kedžo – autoportret
Razgovarala: Luja Šimunović (sve tekstove ove autorice za Vizkultura.hr možete pronaći na linku)
Zahvaljujemo umjetniku Luki Kedži na ustupljenim vizualnim materijalima
*Tekst je dio Vizkulturinog projekta “Vizkulturiranje društva” koji je sufinanciran sredstvima Fonda za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije
